ISHS, međunarodno udruženje za nauku u hortikulturi
(International Society for Horticultural Science), osnovano 1959. godine, okuplja više od 6500 članova iz 140 zemalja. Cilj ovog udruženja je da unapredi i podstakne istraživanja u svim oblastima hortikulture, kao i naučnu sarаdnju i razmenu znanja na globalnom nivou.
Od 7. do 10. aprila 2008. godine ovo društvo je organizovalo simpozijum sa temom "Strategies Towards Sustainability of Protected Cultivation in Mild Winter climate" (Strategije održivosti u proizvodnji u zaštićenom prostoru u klimatima blage zime), sa više od 160 predstavnika iz 36 zemalja sveta.
Održivost se vrlo često, pogrešno, vezuje samo za organsku proizvodnju. Ovaj termin u poljoprivrednoj proizvodnji, pa i u slučaju zaštićenog prostora, označava stvaranje dovoljne količine zdravstveno kvalitetne hrane, uz racionalno korišćenje neobnovljivih resursa i obnavljanje i zaštitu obnovljivih resursa, što je šire od same organske proizvodnje.
Obrađene istraživačke teme bile su usmerene u nekoliko pravaca: struktura pokrivnih materijala i zasena, kontrola okoline, abiotički i biotički stresni faktori, ishrana biljaka, navodnjavanje, hidroponija, proizvodnja rasada i kalemljenje, diverzifikacija proizvodnje, borba protiv bolesti i štetočina, kao i povratni uticaj ove proizvodnje na okolinu.
U Antaliji, u kojoj je smešteno pedeset procenata od ukupne plasteničke produkcije u Turskoj, učesnici simpozijuma imali su prilike da obidju tri zanimljiva objekta različite namene:
1/ U prvom objektu (slike 1-3) na 3 ha se proizvodi paradajz u "soiless" kulturi, u otvorenom sistemu. Kao supstrat se koristi perlit, a plodovi se izvoze u Nemačku. Ovo je omogućeno zahvaljujući Eurepgap sertifikatu (slike 4-6). Oprašivanje vrše bumbari, a u kontroli bolesti i štetočina se ne primenjuju biološke već konvencionalne mere.
Slika 1
Slika 2
Slika 3
Slika 4
Slika 5
Slika 6
2/ Jednako zanimljiva je bila proizvodnja ruža (na 2 ha) i anturijuma (4 ha) u Rišelovim plastenicima, takođe u "soiless" kulturi (supstrat je sačinjen od kokosovih vlakana, perlita, pumisa - materijal vulkanskog porekla - i njihovih kombinacija). Hranljivi rastvor se zadaje kompjuterom, priprema se u tanku, a oceđeni rastvor izlazi iz plastenika i koristi se za zalivanje oglednog polja na otvorenom gde se ispituju nove sorte povrća. Slike 7-10. Rezano cveće je namenjeno domaćem tržištu.
Slika 7
Slika 8
Slika 9
Slika 10
3/ Proizvodnja rasada, običnog i kalemljenog, je prikazana na primeru firme Antalya Fide (slika 11). Kao supstrat se koriste kombinacije perlita, vermikulita i supstrata za rasad. Punjenje kontejnera i setva se obavljaju mašinski (slika 12), a podloge za kalemljenje, pošto su jako krupne, usejavaju se ručno (slika 13).
Slika 11
Slika 12
Slika 13
Ovde se vrši kalemljenje paradajza, lubenice, krastavca, a kalemljene biljke se odnose u objekat gde se nalaze beli "šatori" u kojima će provesti 7-9 dana uz zasenu i visoku vlažnost – slike 14 i 15. Ovako dobijen visokokvalitetan rasad se prodaje i izvan granica Turske.
Slika 14
Slika 15
Katarina Zarubica
