Pilot projekat "Sačuvajmo i zaštitimo stare vojvođanske sorte povrća"

Krajem 2007.godine DP "Agroinstitut" Sombor je pokrenuo veoma važan i interesantan Pilot projekat pod nazivom "Sačuvajmo i zaštitimo stare vojvođanske sorte povrća".

Realizaciju Pilot projekta su pomogli Ministarstvo prosvete – Školska uprava Sombor, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu i Zapadnobački okrug sa sedištem u Somboru.

Osnovni ideja ovog projekta je da se započne program očuvanja zaštite starih domaćih sorti povrća i drugih biljnih vrsta. Putem identifikacije, regeneracije i čuvanja prikupljenog genetskog materijala stvorili bi se uslovi da se spase i sačuvaju od trajnog gubitka mnoge ugrožene sorte i populacije povrća i drugih biljnih vrsta.

Pilot projekat je pokrenut  na teritoriji Zapadnobačkog okruga, na severozapadu Vojvodine. Klimatska i zemljišna raznovrsnost Vojvodine te duga tradicija u proizvodnji povrća doveli su do prisustva u proizvodnji velikog broja sorti i populacija povrća različitih osobina. Tradicionalne domaćinske bašte su obilovale različitim genetskim materijalom koji se prenosio s kolena na koleno, umnožavao, ukrštao medjusobno te su na taj način nastajale nove interesantne sorte. Izmenom strukture stanovništva, trgovinom, razmenom semena različitih povrtarskih kultura, zatim spontanim ukrštanjem te prirodnom selekcijom u datim agroekološkim uslovima, kao i pažljivim odabirom proizvođača povrća u Vojvodini su stvorene vredne lokalne populacije i sorte povrća.
Međutim u novije vreme došlo je do opasnosti da se mnoge ovako nastale sorte i ekopopulacije trajno izgube. Zašto?
Primera radi, u svetu je od 1900 g. oko 75 % sorti poljoprivrednih kultura izgubljeno. Samo u  Kini je do 1949.g. korišćeno 10.000 sorti pšenice, a 1970 g. samo 1000 sorti; U SAD od svih sorti zabeleženih u periodu 1804-1904. izgubljeno je 86% u dvadesetom veku!
Sve većom komercijalizacijom povrtarske proizvodnje došlo je do nestajanja tradicionalnih seljačkih bašti i povrtnjaka te je na taj način izražena opasnost od gubljenja određenih biljnih vrsta, sorti i populacija povrća. Danas se uglavnom u velikim proizvodnjama povraća gaji po jedna, dve ili nekoliko najprofitabilnijih, najprinosnijih, najkomercijalnijih sorti, ne ostavljajući mesta mnogim drugim interesantnim sortama. One možda nisu tako superiorne u komercijalnom pogledu, ali mogu da nose različite gene otpornosti za neke biljne bolesti, ili da nose u sebi materije potrebne recimo dijabetičarima ili da poseduju neku drugu vrednu osobinu zbog koje je važno da se sačuvaju, ispituju, umnožavaju.
Nije potrebno isticati da je trebalo  mnogo vremena , velikog truda, mnogo pozitivnih slučajnosti u prirodnim ili agroekološkim uslovima da nastane neka dobra sorta.  Međutim, neophodno je posebno naglasiti da biološko nasleđe nebrigom brzo propada i da je jednom izgubljenu sortu ili ekopopulaciju nemoguće rekonstruisati!
Shodno tome brojne nacije razvijene  društvene svesti odavno su razvile programe kojima se od trajnog nestajanja čuvaju najugoženije sorte i ekopopulacije različitih biljnih vrsta. Pilot projekat bi mogao da bude začetak jednog takvog programa kod nas.

Kako je Pilot projekat organizovan?
Uz podršku Ministarstva prosvete – Školska uprava Sombor, a u cilju  edukacije učenika osnovnih škola DP "Agoinstitut" Sombor je organizovao niz predavanja, gde je učenicima prezentovana ideja Pilot projekta, i pružena im mogućnost da svojim učešćem u akciji doprinesu uspešnosti Pilot projekta.
Bez svesrdnog anagžovanja učenika, direktora, nastavnika biologije, pedagoga škola, ali i roditelja, baka, deka, komšija, koji su podržali učešće svojih najmlađih, ova akcija ne bi bila toliko uspešna!
U Pilot projektu je učestvovalo 22 škole iz Zapadnobačkog okruga. Tokom tri nedelje stručnjaci zaposleni u DP "Agroinstitutu" su u ovim školama održali  predavanja pred više od 3.000 učenika . Pored predavanja na temu Pilot projekta održana su i predavanja na temu "Ambrozija – korov opasan po zdravlje ljudi" gde je istaknut značaj borbe protiv ove korovske vrste. Tokom predavanja učenicima je podeljen štampani materijal u kome su se učenici mogli detaljnije informisati o značaju Projekta, kao i načinu njegovog sprovođenja, i materijal o Ambroziji i načinima  zaštite od ove korovske biljke.

Nakon prikupljanja uzorci su u prostorijama DP "Agroinsituta" svaki pojedinačno, determinisani i razvrstani po vrstama, obeleženi su i zavedeni u Knjige uzoraka zatim statistički obrađeni po školama, razredima, učenicima. Prikupljeno je ukupno 5.296 uzoraka, više od 40 biljnih vrsta.

Najviše je prikupljeno uzoraka pasulja, zatim parike i boranije. U okviru stavke ostalo našlo se više od 40 vrsta kao što su bob, ricinus, lan, seme metle, bamije, rogača, leblebije, heljde, čičoke, kudelje itd.

Na osnovu sakupljenog broja uzoraka, kvaliteta kolekcija, kao i za angažovanje u akciji nagrađeni su škole, učenici, nastavnici.
Nagrađeno je 6 škola, 29 učenika, 3 nastavnika i najbolji razred. Najvredniji učesnici akcije su postali vlasnici računara, lap topova, digitalnih fotoaparata, video bima i druge računarske opreme.
Svečanost povodom završetka I dela Pilot projekta Sačuvajmo i zaštitimo stare vojvođanske sorte povrća upriličena je u zgradi skupštine opštine Sombor. 

Svečani čin dodele nagrada uveličali su svojim prisustvom Pokrajinski sekretar za privredu g. Siniša Lazić, Pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu g.Slobodan Teofanov, Načelnik odelenja za priznavanje sorti Ministarstva poljoprivrede Republike Srbije g.Dragan Dedić, Načelnik zapadnobačkog okruga g.Saša Torlaković, Predsednik skupštine opštine Sombor dr.Jovan Slavković, Sekretar Regionalne privredne komore Milorad Paskaš, profesor Poljoprivredenog fakultata u Novom Sadu  dr.Žarko Ilin, predstavnici Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Pilot projekat i ovu svečanost podržale su brojni elektronski i štampani mediji.

Vladimir Sabadoš, dipl.ing.
Zoran Boca, dipl.ing.
DP "Agroinstitut" Sombor